Šoping kao biološka potreba žena

Možda zvuči smešno za trenutak, ali šoping jeste biološka potreba žena, to poriv koji ugrađivan u žensku psihologiju i biologiju hiljadama i hiljadama godina naše evolucije. Pogledajmo na sve ovo sa aspekta biologije.

Nekada davno u plemenima se podrazumevao raspored poslova na muške i ženske. Pa su tako muškarci imali zadatak da idu u duže ekspedicije u potrazi za ulovom, dok su žene ostajale praktično na istom mestu i čekale ih da se vrate. Za to vreme, te stotine hiljada godina naše istorije kao lovaca i sakupljača, muškarci su razvili fokusirani tip razmišljanja koji se odnosio na “odredi metu, uhvati metu, vrati se plemenu”. I zbog toga muškarci imaju fokus viziju što se vida tiče, usmereni su samo na jednu stvar, i nivoi energije im se rapidno povećavaju ili smanjuju u zavisnosti od toga da li su odradili svoj zadati cilj ili ne hårpleie for all hårtype.

Sa druge strane, žene mogu da rade više poslova istovremeno, da pamte jako puno podataka, čak i onih naizgled nepovezanih, i da satima raspravaljaju o pravilnim procedurama ili izgledu onoga što ih interesuje. Ovo se desilo zato što su žene bile primarno sakupljači, tražeći biljne plodove u bliskoj okolini plemena. Da li će muškarci uspeti da ulove mamuta i donesu ga u sred zimske vejavice bilo je jednako važno kao i činjenica da li će žene uspeti da sakupe dovoljno orašastog voća, bobica i biljaka potrebnih za lečenje u istoj sezoni.

Zbog ovog tipa biološkog, ali i psihološkog “programiranja” žene su daleko prijemčivije da razmišljaju i analiziraju ono što im se nudi u “okolini” ili po prodajnim mestima. One tako lako ostaju satima obilazeći prodavnice i natenane merkajući svaki zanimljiv proizvod. I možda je neka od njih krenula do šoping centra da kupi namirnice i, eventualno, nešto sitno za kuću, a vratila se sa dva para cipela, jednom haljinom i nekoliko košulja, samo zato što je slučajno naišla na neki popust i nije mogla da odoli svom sakupljačkom porivu.

Upravo iz ovog razloga, ženama su garderobni ormani prepuni, a one stalno pridikuju da nemaju šta da obuku. A suprotna stvar se dešava sa muškarcima, koji se jedva nateraju da odu u kupovinu, tačno znaju šta im je potrebno, uđu u prvu prodavnicu na svom putu, probaju samo i jedino to po šta su i pošli, plate i izađu što pre. Ovo je strašan greh u ženskim očima, ali isto tako i znak naših hormonalnih razlika.

U tom smislu, iskusnije žene znaju da je prvo pravilo šopinga da se po prodajnim salonima ide u društvu prijateljica, a ne muškarca, jer će on sigurno skapati čekajući da se ona odluči šta želi. I isto tako, iskusnije žene već znaju mere i želje svojih muškaraca, pa im one kupuju garderobu, štedeći im tako i vreme i neverovatne količine energije koje bi muškarci morali da ulože samo razmišljajući da li ovu ili onu košulju, na primer tørker håret ditt.

Ako ste žena, a čitate ovaj tekst, tada povedite računa i o željama svog muškarca, pa vreme za vaše druženje provedite u daleko lepšoj i romantičnijoj atmosferi, a u šoping idite isključivo sa prijateljicama ili rođakama.